|
|
|
|
|
|
|
ŠINE
Milena Marković
Reditelj Slobodan Unkovski
Premijera 25. novembar 2002. godine
Predstava traje oko 1h 30'
|
|
 Igraju |
| O piscu |
| O reditelju |
| Kritike |
| Festivali i nagrade |
|
Igraju:
DEBIL: Boris Milivojević
JUNAK: Goran Šušljik
GADNI: Nebojša Glogovac
RUPICA: Jelena Djokić
MASNI 1, PECAROŠ, DOMORODAC: Marinko Madžgalj
MASNI 2, PECAROŠ, DOMORODAC: Nebojša Milovanović
VESELI: Nikola Djuričko
gore
|
|
O PISCU:
Milena Marković - Rodjena 9. aprila 1974. u Zemunu. Završila osnovnu školu i gimnaziju u Beogradu. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti, odsek dramaturgija, sa dramom Paviljoni, ili kuda idem, odakle dolazim i šta ima za večeru u junu 1998. godine u Beogradu. Decembra 2001. dobila je specijalnu nagradu za dramu Paviljoni u bečkom Teatru m.b.h. U aprilu 2001. godine u Beogradu premijerno je izvedena predstava u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u režiji Alise Stojanović. U junu 2001. godine u Narodnom pozorištu u Skoplju izvedena je predstava Paviljoni u režiji Srdana Janićijevića. U junu 2002. godine Jaka Ivanc u ljubljanskoj Drami diplomira pozorišnu režiju sa tekstom Paviljoni. Premijera ovog teksta bila je u bečkom Teatru m.b.h. u režiji Zijaha Sokolovića.
Zbirku pesama Pas koji je pojo sunce izdaje Flavio Rigonat u aprilu 2001. godine. u Beogradu.
Sa dramom Bog nas pogledao učestvovala u letnjoj rezidenciji Royal Court Theatre u Londonu jul-avgust 2002. godine.
gore
|
|
O REDITELJU:
Slobodan Unkovski - Profesor pozorišne režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju.
Režirao predstave širom bivše Jugoslavije kao i u Italiji, Rusiji, SAD, Belgiji, Švedskoj ...
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu prvi put režira 1982. godine »Hrvatskog Fausta« Slobodana Šnajdera. Sa ovom predstavom pozorište učestvuje naredne godine na Teatru nacija u Nansiju.
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu režira: »Pozorišne iluzije« Pjera Korneja 1991. godine, »Bure baruta« Dejana Dukovskog 1995. godine i »Šine« Milene Marković 2002. godine.
Predavao je glumu i režiju na poslediplomskim studijama na nekoliko univerziteta u SAD.
gore |
|
KRITIKE:
... Ali ipak, klinci su klinci, i pisac Milena Marković i reditelj Slobodan Unkovski nam "ekipu" predstavljaju, pre svega, kao celinu, kao generacijski slučaj sa malim razlikama u temperamentu, fizičkom izgledu, odgoju i ophođenju. Bezezlenost podvučena rediteljskom ironijom. Romatnične pesmice, šlageri davnog, mirnog, divnog doba! Ali i vuk koji na ovcu svoje pravo ima! ...
Na ovoj ironijom tkanoj paraleli izmedu odrastanja u "kućici cveća" i usred "ratnog vihora" ... Slobodan Unkovski temelji i razvija dramu Šine Milene Marković.
Pretpostavlja se, zapravo, da svi znaju o čmu je reč. Iz golemog negativnog iskustva koje delimo, Milena Marković je izvukla nekoliko manje-više poznatih, ali upečatljivih slika, fragmenata. Da sve to ne bi delovalo odviše siromašno, jednobojno i jednolično, crno pa crno, postarali su se reditelj i glumci koji su u predstavu uneli ličnu volju za igrom i prevazilazˇenjem, setu i blagi podsmeh, distancu.
"Ratničke i druge igre" Muharem Pervić, Politika
Najnovija predstava JDP Šine ima velike izglede ne samo da bude značajno ostvarenje svoga doba već i da preraste u njegovo obeležje. Svojim komadom Milena Marković, naime, inteligentno obuhvata ovo-vreme, i naravno, njegove ljude. Tačnije, grupu mladića i devojaka, (bez ličnog imena), praćenih počev od najlepšeg dačkog doba, ovde shvaćenog kao regrutni centar za paćenike, potom njihov hod kroz društvene modele zajedništva, poput srednje škole i služenja vojnog roka ili grupe organizovanih navijača do njihovog neposrednog učešća u ratu i povratka kući. Reč je, dakle, o nizu zaokruženih slika iz istorije jedne (tačno odredene) generacije, impregniranih nasiljem kao osnovnim obeležjem.
Željko Jovanović, Blic
... Reditelj je mučne scene u kojima je opisana svakodnevnica grupe mladih ljudi s pojačanom agresivnošću, s ratnim iskustvom koje ih pretvara u opasne osobe prikazao sa distance, povremeno u teatralizovanoj formi, često u ironičnoj optici. Ali, karakter te predstave je pre svega odredjivala aktivna uloga muzicke komponente u dramskoj radnji. U suštini, ironičan pristup junacima je neprestano upozoravao da oni ne mogu biti baš toliko opaki koliko izgledaju, a pesme i muzika uglavnom iz osamdesetih godina prošlog stoleća unosili su u zbivanje i sadržaje s čovečnijim, duhovnijim tonom. I jedno, i drugo, postavljalo je granice plotnom, neumerenoj romantizaciji zla, koji dominiraju u naturalističkoj umetnosti, unosilo je u priču više ljudskosti, veći stepen životne uverljivosti... tako je komad Milene Marković Šine transponovan u predstavu, koja će verovatno postati kultna za mlade generacije, a koja bi one starije u publici trebalo da navede da se upitaju šta su u prošlosti uradili, šta propustili da učine da svet oko nas bude bolji nego što jeste.
Vladimir Stamenković, “Primalni prizori", NIN
gore
|
|
|
FESTIVALI I NAGRADE:
- Osmi jugoslovenski pozorišni festival u Užicu, novembar 2003.
- Festival "Dani Zorana Radmilovića" u Zaječaru, novembar 2003.
- Theatrical Biennale of New Drama from Europe, Vizbaden, Nemačka, jun 2004.
- Budva Grad teatar, Budva, avgust 2003.
- Otvaranje pozorišne sezone u Sarajevu, Bosna i Hercegovina, septembar 2004.
NAGRADE
Specijalna nagrada ARDALION na Osmom jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu,
Boris Milivojević, dobitnik je "Zoranovog brka" za ulogu Debila, na XII danima Zorana Radmilovića u Zaječaru
gore
|
|
|
|
|
