Volter
KANDID ili OPTIMIZAM


Voltaire
Candide, ou l'Optimisme

Reditelj: Aleksandar Popovski

Tekst predstave Kandid  ili Optimizam predstavlja rediteljsku adaptaciju istoimenog Volterovog romana. Ona je nastala na osnovu dramatizacije Jana Čiviša, Alene Vostre i Jaroslava Vostrija, koju je s češkog prevela Tihana Hamović. Adaptacija sadrži delovi iz Volterovog romana (u prevodu Milana Predića) i iz njegovog Filozofskog rečnika (u prevodu Đorđa Dimitrijevića).

Premijera: 14. novembar 2008. godine na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ u 20 časova.  

O PREDSTAVI …

U vreme kada su nam naturali iluziju kao opšte stanje zemlje, pozorište je imalo zadatak da rasturi taj lažni balon i da pokaže kakva je stvarnost. Danas je iluzija ukinuta. I ne samo iluzija nego i sistem vrednosti. Bez sistema vrednosti sve nam u životu izgleda crno ili sivo. Kandid pokušava da nađe svetlu tačku. Tu potragu za svetlom tačkom možemo nazvati iluzijom. Potraga za svetlom tačkom u žitvotu, makar da se ona zvala i iluzija, izuzetno je važna. Bez toga ne postojimo. Ona je kao duša. Iluzija je duša, a ostalo je telo. Možemo da smislimo i drugu reč. To može biti nada, emocija, mašta, sanjanje... Sve same zaboravljene kategorije. Ukinuli smo kategoriju mašte jer ona u ovom pragmatičnom svetu nema upotrebnu vrednost. Koliko košta mašta? Ne znamo. I zato ona nema vrednost. Moja tiha revolucija je pokušaj da se ljudi vrate na teren emotivnosti koju će prepoznati u mojoj predstavi i potražiti je u sopstvenom životu.

top

O PISCU

VOLTER (Voltaire, 1694-1778) Francuski književnik i filozof. Volter se rodio kao François-Marie Arouet, u bogatoj pariskoj porodici, obrazovao se u jezuitskoj školi Louis-le-Grand. Njegovi satirični spisi odveli su ga u egzil u Englesku (1726-29) gde se upoznaje sa filozofskim idejama Njutna i Loka. Vratio se u Francusku i objavio Lettres philosphiques (1734, Filozovska pisma o engleskom narodu), u kojima se divi liberalnom duhu Engleske, zbog čega je morao da se povuče u unutrašnjost zemlje da bi izbegao hapšenje. Narednih petnaest godina živi u Cirey, u društvu učene gospođe du Chatelet. Tokom ’40-ih godina u kraljevoj je milosti i zvanični dvorski istoriograf. Izabran je u Francusku akademiju. Dolazi na dvor Fridriha Velikog u Pruskoj 1750. Godine 1755. nastanio se u dvorcu blizu Ženeve, gde je objavio Essai su les mouers et l’espirit des nations (1756, Eseji o običajima i duhu naroda), i Kandid ili Optimizam (Candide, ou l’optimisme,1759). Kupuje posed u Ferneju na francuskom tlu ali blizu granice sa Švajcarskom. Marginalno mesto postaje intelektualni centar Evrope. Objavljuje svoj satirični Filozofski rečnik (Dictionnaire philosophique,1764). Vratio se u Pariz samo nekoliko meseci pred smrt, da bi bio nazvan najvećim francuskim velikanom prosvetiteljsta, i najhrabrijim zagovornikom slobode i tolerancije u svojoj generaciji.

top

O REDITELJU

ALEKSANDAR POPOVSKI. Predstave: Marius Ivaškevičius Zatvoreni grad (Teatro Stabile Sloveno, Trst); Šekspir San letnje noći (Gradsko kazalište „Gavella”, Zagreb); Metamorphoses, adaptacija i dramatizacija Ovidijevog dela (KUG, Grac); Slavko Grum Događaji u mestu Goga (SNG Celje); Elen Peg Novi Prijatelji (Nacionalni teatar severne Grčke, Solun); Ana Lasić Antiridi (SNG Ljubljana); Molijer Don Žuan (Dramski teater Skopje i Ohridski letnji festival); Biljana Srbjanović Alisa u zemlji čuda (Atelje 212); A.P. Čehov Tri sestre (Narodni teatar Bitolj); Šekspir Bura (Turska drama Teatra manjina u Skoplju); Martin Mekdona Jastučko (SNG Celje); A.P. Čehov Višnjik (NP Beograd); Georg Bihner Dantonova smrt (Teatro stabile di innovazione del FVG – Udine);  Drakula po motivima romana Brama Stokera, adaptacija i dramatizacija Aleksandar Popovski i Dejan Dukovski (SNG Maribor); Don Kihot po motivima Servantesovog romana, adaptacija i dramatizcija T.Kosi/J. Vencelj/A. Popovski (SNG Maribor); Dejan Dukovski Balkan nije mrtav (Dramski teatar, Skopje); Dejan Dukovski Bure baruta (Satirično kazalište „Kerempuh“); A. M. Koltes Roberto Cuko (Atelje 212), Goran Stefanovski Divlje meso (Dramski teatar, Skoplje)…

top

KRITIKE

Optimizam i gluparija
Dobra, retka, maštovita predstava, razvijena između osujećene romanse i rugalice.
Muharem Pervić, «Politika»

Pitanje i dogovori
Ta gorka istina je lepo spakovana, prvo u dekor Svena Jonkea. Od palisada malo nakriva kocka, koja liči na one tvrđave iz vesterna, s tim što svako malo po neka daska otpadne stvarajući ulaze i izlaze. A tako je valjda slično i u životu – previše čvrsto ozidani svetovi koji liče na zatvore, a pucaju odbrambene kad su najpotrebnije i kad se najmanje nadaš. Sledeći sloj pakovanja je glumačka igra. Superiorno, šarmantno poigravanje persiflažom. U stilu – znam da sam crtić, ali znam da sam neodoljiv, i baš uživam u ovoj igri…
Može da bude zanosno u svom bezobrazluku, ko ume, kao kad Gordana Đurđević, vođena rediteljem naravno, zaustavi čitavu radnju da bi u monologu od petnaestak minuta ispričala dogodovštine svoga života, i kao iz „hiljadu i jedne noći“. I dobila aplauz za to…
Aleksandra Glovacki, «Večernje novosti»

Povratak vere
Kao veoma uspela, nameće se igra Nataše Tapušković u ulogama Kandidove drage Kunigunde i Markize, zatim nadahnuta i slojevita igra Gordane Đurđević u ulogama Starice i Gospođe, i glumačka bravura Dragana Jovanovića u ulozi Doktora. Veoma je bila zanimljiva igra Bogdana Diklića u ulozi učitelja Panglosa, u koju je ovaj glumac, čini se, uneo puno simpatija prema tom čudaku. Pored niza drugih uspelih nastupa (Nikola Simić i Mihailo Janketić), kao neobična izdvaja se igra Nikole Đurička, tumača naslovne uloge koji je ponudio više tačno nego nadahnuto rešenje.
Bez obzira na to, ovom predstavom na određeni način se vraća vera u značaj pozorišta, ma koliko ono bilo malih moći.
Željko Jovanović, «Blic»

Današnji Kandid, s pričom o bezazlenosti u Voltaireovo doba najstrašnijih ratova i moralne iskvarenosti, pokušava aktualno gledano biti pozitivna predstava u negativnom vremenu a Voltaireove opservacije o lošem stanju «najboljeg od svih svijetova» služe redatelju Popovskom za potpirivanje optimizma kojeg u okolici nema ni u tragovima. Sam Popovski je u tom smislu nakon premijere bio više nego jasan: «U današnjem pragmatičnom svijetu mašta je ukinuta kao neproduktivna kategorija i moja tiha revolucija je pokušaj da se ljudi vrate na teren emotivnosti koju će prepoznati u mojoj predstavi i potražiti je u vlastitom životu». Za ovakvu ideju Kandid je bogomdani tekst o bizarnoj prirodi ljudskog posrtanja, pitanje je samo da li današnji ljudi koji imaju svijest o dosadašnjoj povijesti besmisla, pronalaze snagu za – novo maštanje. U tom smislu gluma JDP-ovog ansambla svedena je, grotesknim minimalizmom, na inventuru povijesne štete, dok glavni junak – slikovito rečeno – drži nogu u vratima opće kataklizme. Scena (Sven Jonke) izgleda kao kakav rasklimani svjetski toranj od dasaka koji se urušava sam u sebe a Nikola Đuričko (Kandid) kao dječko iz susjedstva pokušava uz pomoć učitelja Panglosa (Bogdan Diklić / Predrag Ejdus) i uz šarenu menažeriju sumnjivih prijatelja: starac iz Eldorada (Miša Janketić),  propovjednik (Goran Šušljik), guverner (Nikola Simić) i drugi, putovati kroz svijet zla tražeći – ljubav. Što je suvremeno u svemu tome? U svijetu koji danas ne izgleda nimalo dobro... redatelj Popovski nam preko Kandida nudi nadu koja na ovim prostorima djeluje ljekovito, ako ništa drugo već zbog činjenice da – jedan čovjek u nju vjeruje.
Bojan Munjin

top