BELEŠKA O DRAMI

O BANATU

Marina Milivojević Mađarev: Da li posle Prava na Rusa, Hadersfilda i Banata možemo govoriti o banatskoj trilogiji?
Uglješa Šajtinac: Kao o dramama koje su smeštene u tri istorijska perioda na istom prostoru, da. Stvar je u tome što istorijski periodi, sami po sebi, traju u vremenu i prostoru na sebi svojstven način i tu malo šta istoričarska praksa može da promeni – poetska i čulna već drugačije funkcionišu. U svesti ostrašćenog posmatrača se ništa nikada ne završava. Ja sam ostrašćeni posmatrač. Kao onaj koji peva iz pozicije smrtnika čiji su preci već boravili u ovim pejzažima, jeli meso ovih životinja i žeđ gasili ovom istom vodom i odavde se otisnuli u besmrtnost na meni je da prepoznam ali ne i da preduhitrim svaku slast ili očaj boravka u već pomenutim pejzažima. Moglo bi se reći da je, da sam imao jasnu nameru da pravim trilogiju, vreme u pomenuta tri dela potpuno ispretumbano. Naime, jedino je početak sa Pravom na Rusa  na svom mestu. Ta priča smeštena je u Melence u doba Velikog Rata. To je mesto odakle potiče porodica mog oca. Hadersfild dolazi iz vremena kraja prethodnog veka, iz prostora novogradnje grada u kojem sam se rodio i živim i danas. Banat je lociran u prostor i atar Elemira, mesta iz kojeg potiče porodica moje majke. Ja sam, u stvari, ispisao neobičan porodični roman u dramama.

Marina Milivojević Mađarev: Uglješa Šajtinac misli da se nikad ništa nije u svetu promenilo. Promene su samo u dušama ljudi.
Dejan Mijač: Mi se bavimo prolaznošću: ljudi pate, plaču, smeju se, prolazi neko vreme, prolazi deo njihove mladosti. Neko ko je imao šesnaest godina na početku, na kraju ima dvadeset. U svakodnevnom životu te četiri godine su presudne. Neki srednjoškolac će u tom periodu da završi fakultet i postane stručnjak. Od bezbrižnog deteta postaće svoj čovek koji se stara o svojoj sudbini. Šta se događa sa generacijom koja se baš u tim godinama zadesi u ratu? Oni nisu vlasni da sebe svesno ili implicitno ostvare. Oni se odjednom nađu u situaciji da više nisu ono što su bili, niti su ono što su želeli da postanu, niti mogu da pristanu da budu to što jesu. Neko ih osudi kao poražene, neko im dodeli priznanje pobednika, ali zapravo se iz ove drame vidi da nema pobednika. Svi su poraženi jer niko nije dobio svoj rat, a svi su izgubli svoj mir.

Preuzeto iz programa predstave Banat.

gore

O AUTORU

UGLJEŠA ŠAJTINAC (Zrenjanin, 1971.)
Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, odsek Dramaturgija, diplomirao 1999. godine, i dobija nagradu “Josip Kulundžić” za najboljeg studenta dramaturgije, kao i nagradu “Slobodan Selenić” za najbolji diplomski tekst – Pravo na Rusa. Od 2003. do 2005. radi kao dramaturg Srpskog narodnog pozorišta (SNP) u Novom Sadu gde kao urednik potpisuje izdanje zbirke novih dramskih tekstova mladih pisaca PROJEKAT 3 čije su drame bile izvedene u okviru istoimenog festivala u maju 2005. u SNP-u. Od 2005. predaje dramaturgiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Izvedene drame:
Hadersfild
Pozorište TUTA iz Čikaga (2006.), američka postavka drame.
Sa novim američkim prevodom teksta, učestvovao na literarnoj radionici New Dramatists-a (organizacije koja okuplja i promoviše rad dramskih pisaca prvenstveno iz Sjedinjenih Američkih Država), u Njujorku 2005.
Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP) 2005.
Praizvedba drame - Leeds’ West Yorkshire Playhouse u engleskoj izvedbi, jedina drama srpskog pisca postavljena na zvaničan repertoar profesionalnih pozorišta u Britaniji (2004.)
Govorite li Australijanski
Pozorište “Toša Jovanović” u Zrenjaninu 2002.
Pravo na Rusa
Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu 2001.
Rekviziter
Britansko izvođenje na Festivalu savremene evropske drame u Hadersfildu,    Velika Britanija 2000.

gore