ARHIVA VESTI ZA SEZONU 2009/2010.

ARHIVA VESTI ZA SEZONU 2008/2009.

9. mart 2010.

Koncert arija i dueta iz Verdijevih opera na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ u petak 26. marta u 20 časova

Prvakinja beogradske Opere Jasmina Trumbetaš Petrović - sopran, Marko Kalajanović - bariton i pijanistkinja Milica Sekulić izvešće najpopularnije arije i duete iz opera Đuzepea Verdija:  Aida, Bal pod maskama, Ernani, Moć sudbine, Don Karlos, Atila, Travijata…
Jasmina Trumbetaš Petrović je diplomirala i magistrirala na FMU u Beogradu u klasi prof. Radmile Bakočević. Solista je beogradske Opere Narodnog Pozorišta. Kritičari su rekli: Ona dominira scenom, ostvaruje virtuoznost i dramatiku neophodnu u iskazivanju komplikovanih ne samo pevačkih već i psiholoških karakteristika lika koji tumači.
Marko Kalajanović vokalnu tehniku usavršavao je s prof. Radmilom Bakočević, Ljubodragom Begovićem i Živanom Saramandićem, a italijansku frazu s prof. Đanijem Fabrinijem, maestrom Brunom Nikolijem, Davidom Krešencijem i Encom Ferari. Italijanska kritika je ocenila da poseduje izuzetno kvalitetan glas koji podseća na glas najvećeg baritona svih vremena Etore Bastijaninija i autentičan talenat belkanta.
Pijanistkinja Milica Sekulić je klavir učila kod prof. Olge Bauer. Diplomirala je klavir i čembalo i magistrirala klavir na FMU u Beogradu a postdiplomske studije /solist diplom/ je završila na Švedskoj Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Stokholmu u klasi prof. Anderša Šilstroma, kao stipendista Kraljevine Švedske.

2. mart 2010.

SANJARI GOSTOVALI U VOLKSTEATRU

“ U Folksteatru u austrijskoj prestonici odigrani “Sanjari” Miloša Lolića i predstavili se naši pisci
Beč: Kako pobeći od stereotipa koji Srbiju pokazuju na jedan te isti, ponekad mučan i uglavnom mlitav način, pokazala je manifestacija „Najbolje sa istoka: Srbija“, održana 26-27. februara u bečkom pozorištu Hundsturm. Inteligentan i konačno kreativan koncept programa koji je ostvaren zahvaljujući saradnji kulturne asocijacije Kultur Kontakt, austrijskog Ministarstva spoljnih odnosa Austrije i Ambasade Republike Srbije u Austriji,  napunio je salu andergraund pozorišta koja pripada uglednom Folksteatru.
Uvodna rečenica  iz programske brošure Folksteatra -  „Srbija je još uvek nepoznata zemlja, bela flečica na karti Evrope“ – nije potpuno netačna. Austrija  kulturu naše zemlje za koju je vezuje interesantna i burna istorija skoro i da ne poznaje.
Upravo iz ovog razloga bilo je strateški pametno povući paralelu između dva, iako geografski bliska, kulturološki veoma različita sveta. Izvanredan neimarski rad na mostu Austrija-Srbija sproveo je Miloš Lolić sa svojim, na prošlogodišnjem BITEF-u nagrađenim, rediteljskim poduhvatom „Sanjari“ prema drami austrijskog pisca Roberta Muzila. Besprekornom interpretacijom ovog kompleksnog dela, Nikola Vujović, Dubravka Kovjanić, Sena Đorović, Goran Jevtić, Feđa Stojanović, Cvijeta Mesić, Radovan Vujović i pijanista Srđan Marković, zbog prirode bine svega nekoliko pedalja udaljenih od prvog reda gledalaca, izazvali su buru iskrenog aplauza koji se dugo nije gasio. Scenografska rešenja Jasmine Holbus na jednoj prilično jednostavnoj i skučenoj bini, i ovde su došla do svog punog izražaja. I pored nemačkih titlova spremljenih za praćenje predstave, malo ko je odvajao oko od glumačkog ansambla koji je svojom igrom plenio na sceni.
„Sanjari“ sa repertoara teatra Bojan Stupica beogradskog JDP-a, za koje je vladalo i najveće interesovanje, izvedeni su obe večeri mini-festivala srpske kulture. Među posetiocima su se našle značajne ličnosti austrijske umetničke scene i predstavnici ovdašnjih medija.
Srpski pisci koji od vremena Vuka i Dositeja svoju inspiraciju i utočište pronalaze u Beču, dobili su važnu ulogu u predstavljanju srpske kulture na „Najboljem sa istoka...“ Posle zvaničnog otvaranja manifestacije na kome su govore održali Anamari Tirk iz Kultur Kontakta, direktor Folksteatra Mihael Šotenberg, ambasador kulturno-političke sekcije Ministarstva spoljnih poslova Emil Briks i ambasador Republike Srbije Milovan Božinović, bina je pripala Barbi Marković koja je čitala iz svog romana „Izlaženje“, remiksa „Gehen“ austrijskog pisca Tomasa Bernarda. „Izlaženje“ je aprila prošle godine na nemačkom objavila izdavačka kuća „Surkamp“.
Drugog dana manifestacije, u oviru književnog programa su se predstavile još tri srpske autorke. Emilija Andrejević je otvorila zanimljivo književno veče čitanjem iz svoje drame „Veliki fajront“ za koju je 2006 dobila austrijsko priznanje „ÜberGrenzensprechen“. Sandra Gugić, dobitnica nagrade „EGZIL“ (2008) za prozu „Kratka priča o dugom putovanju“, čitala je odlomke iz svog nagrađenog dela. Književno veče je zaokruženo austrijskom premijerom - scenskim čitanjem drame „Pomorandžina kora“ Maje Pelević u režiji Katrin Hiler, uz prisustvo autorke.“

  M.B.” najbolje iz srbije”, Politika, 01.03.2010,

26. februar 2010.

POČELE PROBE ZA PREDSTAVE HISTERIJA I ZAPISI IZ PODZEMLJA

Histerija ili fragmenti analize opsesivne neuroze je komad proslavljenog britanskog pisca i reditelja Terija Džonsona (Terry Johnson). Teri Džonson je dobitnik brojnih nagrada za najboljeg dramskog pisca: Nagrada «Oliver» za najbolju komediju 1994. i 1999, “Pisac godine” 1995, Nagrada “Critics' Circle Theatre” za najbolji novi komad 1995, dve pozorišne nagrade Evening Standarda, Nagrada “Writers' Guild” za najbolji komad 1995. i 1996... Njegove predstave se igraju na West Endu, a našoj publici je najpoznatiji po predstavi i filmskom scenariju za Diplomca. Histerija govori o susretu Salvadora Dalija i Sigmunda Frojda 1938, godinu dana pre Frojdove smrti. Premijera u Londonu je bila 1993. godine. U beogradskoj premijeri na sceni Studio JDP igraće Mladen Andrejević (Sigmund Frojd), Goran Jevtić (Salvador Dali), Suzana Lukić (Džesika) i Nebojša Ljubišić (Abraham Jehuda). Reditelj predstave je Ivan Vuković. Premijera je najavljena za april mesec.

Rediteljka Ana Đorđević će na sceni Teatar «Bojan Stupica» postaviti Zapise iz podzemlja F.M. Dostojevskog. Podsećamo vas da je Ana Đorđević sa velikim uspehom na ovoj sceni postavila svoju dramatizaciju pripovetke Laze Lazarevića Švabica. Posle dela srpskog klasika rediteljka se okrenula svetskoj baštini da bi na nov način preispitala rubne emocionalne i društvene veze. U glumačkoj podeli su Srđan Timarov, Marko Baćović, Jelena Trkulja, Marinko Madžgalj, Bojan Lazarov, Đorđe Marković i Slobodan Tešić.

26. februar 2010.

JDP NA LATINOAMERIČKOJ TURNEJI

Jugoslovensko dramsko pozorište će od 19. do 31. marta biti na Latinoameričkoj turneji sa dve predstave: Rasprava Pjera D’ Marivoa u režiji Aleksandru Darijea i Fedrina ljubav Sare Kejn u režiji Ive Milošević. Turneja počinje s tri izvođenja Fedrine ljubavi na XII Međunarodnom festivalu umetnosti u San Hozeu glavnom gradu Kostarike. Zatim će uslediti pet izvođenje Rasprave na Festivalu Teatra Iberoamerikano u Bogoti (Kolumbija). Da bi zatim i Fedrina ljubav bila izvedena na ovom festivalu.
Podsećamo vas oda ovo nije prvo gostovanje JDP-a na Festivalu Iberoamerikana - najvećem i najznačajnijem južnoameričkom pozorišnom festivalu. JDP je prethodnih godina gostovao s predstavama Bure baruta i Pseći Valcer.

26. februar 2010.

GOSTOVANJA U JDP

U martu mesecu JDP će na sceni Teatara «Bojan Stupica» ugostiti Kraljevačko pozorište koje će izvesti predstavu Putujuće pozorište Šopalović Ljubomira Simovića u režiji Nebojše Dugalića koji u ovoj predstavi igra i ulogu Dropca. Podsećamo vas da je praizvedba drame Putujuće pozorište Šopalović bilo na Velikoj sceni JDP-a 1985. godine u režiji Dejana Mijača.
Vašoj pažnji preporučujemo i razgovor na temu Emancipovani gledalac s proslavljenim francuskim političkim filozofom, estetičarem i dugogodišnjim profesorom na

27. januar 2010.

DRAMA O MIRJANI I OVIMA OKO NJE

Praizvedba drame mladog hrvatskog pisca Ivora Martinića Drama o Mirjani i ovima oko nje u režiji Ive Milošević biće na sceni Teatra „Bojan Stupica“ 18. februara. U predstavi igraju: Mirjana Karanović, Jelena Petrović, Branka Petrić, Marko Baćović, Anđelika Simić, Feđa Stojanović, Cvijeta Mesić i Bojan Lazarov.

Glavni lik (Mirjana)  živi u nekom svom vremenu, a ostali likovi gravitiraju oko nje, javljaju se onda kad ona pomisli na njih. Kako je život postao brži, više se živi ili se više misli da se živi i nekako se sve pretvara u jedno kaotično stanje u kojem nije uvijek jasno što se zbilo i je li se uopće zbilo. Čak i odnosi prema ljudima su nam drugačiji, prema nekima smo otvoreni, druge varamo, treće volimo. Pitanje je tko smo mi ili smo mi samo ono što smo u odnosu sa drugim ljudima, a onda smo mi ono što su ti ljudi oko nas.
Ivor Martinić

Sviđa mi se naslov Drama o Mirjani i ovima o ko nje. Komad kreira svet koji je potpuno irealan, sastavljen od beketovskih osećanja nedostatka smisla življenja. Dozvoljava nam da svoje potisnuto osećanje zebnje zbog nedostajanja nečeg vrlo važnog u našim životima projektujemo u junake i tako izvučemo na površinu skriveno. Ono čime glumci i ja operišemo je uočavanje ekstremnog u naizgled nedramatičnim životima. Mi naše likove zovemo „mali ljudi“. Oni pristaju na umerenost života koja vodi u potpunu mehanizaciju i postvarenje bića što za posledicu ima zaboravljanje umeća komunikacija s drugim bićima, tonjenje u repeticiju, u život kao podražavanje niza svakodnevnih rituala po scenariju koji je nametnut. Kopiraš, a da sam ne znaš zašto to radiš. Umeće da se u različitosti uživa može da donese punoću življenja. Ne sme se strahovati od toga da se bude drugačiji, nego se iz toga mora učiti. Kičma koja nas čini neće se time izgubiti. Naprotiv!
Iva Milošević

27. januar 2010.

SANJARI U BEČU

Posle velikog uspeha na Festivalu Bitef (Grand prix „Mira Trailović”) predstava Sanjari Roberta Muzila u režiji Miloša Lolića je pozvana na međunarodni festival  Najbolje sa istoka koji organizuje Volkstheater iz Beča (Austrija). Festival ima za cilj promociju novog viđenja teatra i novog dramskog pisma s juga, istoka i iz centralne Evrope. Prvi Festival je održan pre dve godine. Festival ima ritam koji je neobičan za naše pojmove, ali koji je sve više zastupljen među evropskim festivalima. Predstave se ne prikazuju u bloku već se festival održava tokom dva vikenda u jednoj pozorišnoj sezoni. Do sada su predstavljena pozorišta iz Rumunije, Poljske, Mađarske, Hrvatske, Slovenije. Ovo je prvo prezentovanje jednog srpskog teatra na ovom Festivalu. Podsetićemo vas da su festivali slične orijentacije kao npr. Bonsko Bijenale, zatim Festival u Visbadenu pod nazivom Novi dramski tekstovi Evrope, ili na primer konkurs pozorišta M.B.H. iz Beča značajno doprineli promociji srpskog teatra i dramskog pisma.

26. januar 2010.

Večeras, 26. januara, u osam časova uveče Biljana Srbljanović u Burgteatru

Burgteatar (Beč, Austrija) organizuje razgovore Kakanija – nova pesnička republika s relevantnim piscima koji daju značajan doprinos razvoju slobode govora i razumevanju među narodima Evrope.
Treći razgovor u ovom ciklusu vodiće se s našom dramskom spisateljicom Biljanom Srbljanović u utorak 26. Januara u osam časova uveče.  Moderator razgovora je Michael Fleischhacker urednik uticajnog "Die Presse".  Prethodna dva razgovora vođena su s mađarskim piscem Peterom Nadašom (Péter Nádas) i poljskim piscem i novinarom Andžejom Stasiukom (Andrzej Stasiuk).

Termin “Kakanija” pozajmljen je iz Muzilovog romana Čovek bez svojstava kao  metafora za duhovni i geografski prostor Austrougarske monarhije, a šire se može posmatrati i kao duhovni prostor centralne, istočne i jugoistočne Evrope u kontekstu širenja evropskih ideja i duhovnog i kulturnog susreta evropskih naroda.  

Burgteatar je pod upravom novog i ambicioznog upravnika reditelja Matijasa Hartmana ponovo postao jedno od najposećenijih, medijski najeksponiranijih i umetnički najprovokativnijih bečkih pozorišta koje svojim projektima (među kojima su i razgovori Kakanija – nova pesnička republika) nastoji da sagleda širi društveni i kulturni  kontekst svoje zajednice.

13. januar 2010.

PRVA PREMIJERA JDP-a u 2010.  DRAMA O MIRJANI I OVIMA OKO NJE  
Rediteljka predstave Drama o Mirjani i ovima oko nje je Iva Milošević koju publika JDP-a veoma dobro zna po uspešnim režijama dela savremenih evropskih i svetskih pisaca Marka Rejvenhila Shopping&Fucking, Sare Kejn Fedrina ljubav i Nila Labjuta Razvaljivanje.
Za atmosferu komada mogli bismo reći da je, poput Beketa, u XXI veku, i da se bavi banalnostima savremene svakodnevice (…) to je drama apsurda takozvanog malog čoveka u savremenom svetu, malog ili, ako hoćete, običnog čoveka, koji robuje mehaničnosti življenja, banalnostima, ritualima komunikacija i drugim ljudima ispražnjenim i od smisla i od sposobnosti za emotivnu i misaonu međusobnu razmenu. Komad donosi gorko i smešno osećanje savremenog sveta kao mesta u kojem je taj tzv. mali čovek izgubio sposobnost za razlikovanje privida života od punoće življenja. Duhovito mračan i na momente nadrealan komad.

Iva Milošević

24. decembar 2009.

POČELE PROBE ZA PREDSTAVU DRAMA O MIRJANI I OVIMA OKO NJE IVORA MARTINIĆA

Drama o Mirjani i ovima oko nje je dirljiva, uzbudljiva i nežna drama o ženama i onima oko nje, o ćerkama, majkama, bakama, drugaricama, muževima bivšim i sadašnjim, a sve to iz pera mladog, duhovitog, senzibilnog muškarca – Ivora Martinića.

Ivor Martinić je apsolvent na Odsjeku dramaturgije Akademije dramske umjetnosti u Zagrebu. Piše dramske tekstove, poeziju, prozu, scenarija za filmove. Tekstovi su mu prevedeni na francuski, engleski, španski, norveški i slovenački. Za dramu Jednostavno: (nesretni) nagrađen je Nagradom „Marin Držić“, a za dramu Ovdje piše naslov drame o Anti je dobio nagradu Fabriqué en Croatie društva REZ. Drama je izvedena na Hrvatskom radiju, prevedena je na francuski i engleski i predstavljena je i na svetskom festivalu mladih dramskih pisaca World Interplay 2007. u Australiji. Praizvedbu je imala na sceni Gradskog kazališta mladih u Splitu.

Rediteljka predstave Drama o Mirjani i ovima oko nje je Iva Milošević koju publika JDP-a veoma dobro zna po uspešnim režijama dela savremenih evropskih i svetskih pisaca Marka Rejvenhila Shopping&Fucking, Sare Kejn Fedrina ljubav i Nila Labjuta Razvaljivanje. Kostimograf je Maja Mirković, kompozitor Vlada Pejković. U predstavi igraju: Mirjana Karanović, Jelena Petrović, Branka Petrić, Marko Baćović, Anđelika Simić, Feđa Stojanović, Cvijeta Mesić i Bojan Lazarov.

Praizvedba Drama o Mirjani i ovima oko nje planirana je za februar 2010. godine na sceni Teatra „Bojan Stupica“.

24. decembar 2009.

FESTIVALI I NAGRADE

Jugoslovensko dramsko pozorište s uspehom je počelo Sezonu 2009/10. učešćem na 43 Bitefu 09 s predstavom Sanjari koja će osvojiti i Grad Prix „Mira Trailović“.
Pored tri uspešne premijere u ovoj sezoni – Rasprava Pjera d’Marivoa u režiji gosta iz Rumunije, Aleksandua Darijea, Za sada nigde savremene dramske spisateljice Ane Lasić u režiji Dine Radoman i Šekspirove pastoralne komedije Kako vam drago u režiji Slobodana Unkovskog – JDP je učestovalo na međunarodnim festivalima, sarajevskom MESS-u s predstavom Kandid ili Optimizam i Jesenjem festivalu (Festival de Otoño) u Madridu s predstavom Fedrina ljubav. Nisu izostala ni gostovanja na domaćim festivalima. S predstavom Tako je moralo biti JDP je učestovalo na „Borinim pozorišnim danima – Ženska stvar?“ u Vranju, gde je osvojilo Nagradu publike za najbolju predstavu i glumica Anita Mančić Nagradu za glumačko ostvarenje, a potom i na Pozorišnom maratonu koji je po prvi put održan u Leskovcu. U ovoj godini Anita Mančić je nagrađena za lik Dorine ostvaren u predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Tartif, prestižnom bijenalnom nagradom na polju komike s imenom „Ljubinka Bobić“.
Reditelju Egonu Savinu uručena je po treći put Nagrada za najbolju režiju „Bojan Stupica“ za predstavu Tako je moralo biti (prethodni put  dobio je za predstavu Mletački trgovac).

15. decembar 2009.

PROMOCIJA KNJIGE JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE – SAMIM SOBOM

Knjiga Dragana S.V. Babića Jugoslovensko dramsko pozorište – samim sobom biće predstavljena javnosti u utorak 22. decembra u 13 časova na sceni Studio JDP.

Neposredna svedočenja oko četrdesetak znamenitih umetnika svih generacija, koji su svojim stvaralaštvom učestvovali u izgradnji identiteta Pozorišta, nastala su tokom razgovora koje je vodio Dragan S.V. Babić početkom 2008. godine, radeći na filmskoj trilogiji o Jugoslovenskom dramskom pozorištu povodom šezdeset godina njegovog postojanja. Naime, integralni video zapisi tih intervjua pretočeni su u ovu knjigu.

O knjizi i povodom nje, o Pozorištu, govoriće autor Dragan S.V. Babić, njegovi sagovornici Mirjana Karanović, Goran Šušljik, Jovan Ćirilov, te urednici Gojko Tešić i Jelena Kovačević.

Knjiga je zajednički izdavački poduhvat Službenog glasnika i Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

14. decembar 2009.

GAMMA CAS

Narodno pozorište „Toša Jovanović” gostuje na sceni Teatra „Bojan Stupica” u ponedeljak 14. decembra sa predstavom Gamma cas Milene Bogavac u režiji Irene Ristić. Predstava je realizovana uz pomoć Fonda „Borislav Mihajlović Mihiz”. Milena Bogavac je 2008. godine dobila prestižnu nagradu koja nosi ime uvaženog srpskog dramskog pisca Borislava Mihajlovića Mihiza. Drama Gamma cas nastala je na tragu postdramskog teatra.
… Ako je postdramsko pozorište i tu kategoriju – dramu – oslobodilo stečenih konvencija, onda bi se Milenina literatura mogla nazvati poetdramskom. To oslobađa razmišljanja o „post”, a obavezuje na nešto čemu se ipak sviklo, onom „poet” koje se prepoznaje, razaznaje, razgrće i zbira i u najmanjem otkucaju teksta Balerina/ Gamma Cas (…) poetski dramski tekst, postmoderno pozorište, vizuelno i muzički pomeren scenski ugođaj – Balerina/ Gamma Cas zrenjaninskog pozorišta (…) mladalački odvažno ulazi u nedefinisani tok pozorišta posle drame, posle klasičnog agona, radnje i ostalih „trivija”, kako bi se danas mogle označiti te „normalne” stvari…
Igor Burić

10. decembar 2009.

VOJISLAV BRAJOVIĆ DOBIO NAGRADU ZA ŽIVOTNO DELO „DOBRIČIN PRSTEN“

Vojislav Brajović dobio je Nagradu „Dobričin prsten“ koja se dodeljuje glumicama i glumcima za celokupno glumačko ostvarenje – za  životno delo.
Žiri u sastavu: prof. Predrag Bajčetić, Mira Banjac, Predrag Ejdus, Dušan Kovačević, prof. dr Ljiljana Mrkić-Popović, prof. Vladimir Stamenković (predsednik Žirija), mr Ksenija Šukuljević-Marković i kao počasni član dr Ivana Simeonović-Ćelić – u svojstvu predstavnika Fonda Philip i Madlena Zepter, generalnog sponzora svih manifestacija vezanih za Nagradu „Dobričin prsten“ – doneo je odluku 9. decembra 2009. godine većinom glasova.

Nagrada će Vojislavu Brajoviću biti uručena u subotu 26. decembra u podne u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Nagrada se sastoji iz: Zlatne kopije prstena Dobrice Milutinovića, koji je ovaj glumac dobio 1937. godine od Udruženja glumaca Kraljevine Jugoslavije i čiji se original čuva u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije, unikatne diplome na pergamentu čiji je autor akademski slikar i scenograf Geroslav Zarić i monografije o dobitniku Nagrade.

Dasadašnji dobitnici Nagrade „Dobričin prsten” su: Ljuba Tadić, Mira Stupica, Mija Aleksić, Zoran Radmilović, Nevenka Urbanova, Rahela Ferari, Branko Pleša, Danilo-Bata Stojković, Marija Crnobori,  Mata Milošević, Ljiljana Krstić, Petar Kralj, Olivera Marković, Rade Marković, Stevan Šalajić, Mira Banjac, Vlastimir-Đuza Stojiljković, Stevo Žigon, Mihailo Janketić, Petar Banićević, Svetlana Bojković, Borivoje-Bora Todorović, Ksenija Jovanović i Predrag Ejdus. Vojislav Brajović je 25 dobitnik ove izuzetne glumačke nagrade.

Vojislav Brajović je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1969. godine i od tada je ostvario niz zapaženih uloga u matičnom pozorištu: Turnel (Buba u uhu), Horacije, Laert (Hamlet iz 1971), Semjon (Vasa Železnova), Vili (Tri sina), Vanja Kaljev (Pravednici), Gazda Isa (Komunistički raj), Žutilov (Rodoljupci iz 1986), Knez Miloš (Ruženje naroda u dva dela), Mafeo Barberini – Papa Urban (Svetlost u noći), Matamor (Pozorišne iluzije), Šćepan Mali (Lažni car Šćepan Mali), Dimitrije (Bure baruta), Alonzo (Oluja), Terzit (Troil i Kresida), Ninković (Gospođa ministarka), Jakov Šalimov (Na letovanju), Fjodor (Kokoška), Žutilov (Rodoljupci iz 2003), Jevgenije Aleksejević Dorn (Galeb), Maks (Skakavci), Satin (Na dnu), Šajlok, alternacija (Mletački trgovac), Duh, Prvi grobar (Hamlet iz 2006), Vovoda, Frederik (Kako vam drago)...
U drugim pozorišnim kućama: Kapetan Vasa Vučurević (Mrešćenje šarana, Zvezdara teatar), Tom (Pogled u nebo, Zvezdara teatar), Nil Fedosijevič Mamajev (Kola ludosti, dvoja mudrosti, Atelje 212), Danijel Parker (Egzibicionista, Atelje 212), Iguman Stefan (Gorski vijenac, CNP), Teterev (Malograđani, CNP), Vili (Partytime, CNP), Vanja (Antigona u Njujorku, CNP), Radovan III (Radovan III, Grad teatar Budva – Teatar Kult), Advokat Helmer (Nora, CNP/JDP), Vićenco (Mera za meru, SNP), Prospero (Bura, Budva Grad teatar), Ferdinand Kole (Villa Sachino, BDP), Frojd (Posetilac, Atelje 212), Grof Almaviva (Figarova ženidba i razvod, NP)…

Muzej pozorišne umetnosti Srbije i Savez dramskih umetnika Srbije ustanovili su Nagradu za životno delo „Dobričin prsten”, koja se dodeljuje svake godine, počevši od 1980. Savez dramskih umetnika Srbije od oktobra 1994. godine Nagradu dodeljuje samostalno.

10. decembar 2009.

DODELA NAGRADE „LJUBINKA BOBIĆ“ ANITI MANČIĆ 

U utorak 15. decembra na Velkoj sceni  „Ljuba Tadić“ glumici Anita Mančić biće uručena Nagrada „Ljubinka Bobić“ koju je dobila za ulogu Dorine u predstavi Tartif Molijera u režiji Egona Savina.

Ova nagrada, ustanovljena u znak sećanja na glumicu Ljubinku Bobić, znamenitu po svojoj etičnosti i po sposobnosti da ulogu oplemeni uzbudljivim detaljima, da igri obezbedi elemente novog na planu pokreta, mimike i dikcije, na polju komičkog i komedije uopšte, dodeljuje se bijenalno za najbolje glumačko ostvarenje u oblasti komedije. Nagrada „Ljubinka Bobić” sastoji se iz plakete sa likom Ljubinke Bobić, unikatne diplome na pergamentu i novčanog iznosa.

Nagradu će Aniti Mančić uručiti predsednica Žirija Jelisaveta-Seka Sablić posle izvođenja predstave Tartif u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

10. decembar 2009.

NAGRADA „KONSTANTIN OBRADOVIĆ”

Glumica Mirjana Karanović nagrađena je za unapređenje kulture ljudskih prava Nagradom „Konstantin Obradović“ koju od 2000. godine dodeljuje Beogradski centar za ljudska prava. Žiri u sastavu Filip David, dr Vojin Dimitrijević i dr Vesna Pešić doneo je jednoglasnu odluku s obrazloženjem da je Mirjana Karanović uporno i dosledno doprinosila podizanju kulture ljudskih prava u Srbiji i celom regionu. „Ona je to činila tako što je na ubedljiv i emotivan način tumačila likove žena koje su ljudska mržnja i ravnodušnost teško oštetile, i kao građanka koja se nije ustručavala da izađe iz svoje profesije i da se javnom rečju založi za poboljšanje društva u kome živi“.

Nagradu „Konstantin Obradović“ ustanovio je Beogradski centar za ljudska prava da bi obeležio uspomenu na svog osnivača i dugogodišnjeg zamenika direktora, profesora dr Konstantina Obradovića, jednog od najvećih jugoslovenskih i međunarodnih stručnjaka za međunarodno humanitarno pravo i aktivnog borca za ljudska prava, koji je umro 10. marta 2000. godine.

3. decembar 2009.

GENERAL MRTVE VOJSKE

Predstava General mrtve vojske Ismaila Kadarea u režiji Dina Mustafića i izvođenju Albanskog teatra iz Skoplja biće prikazana na Velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta „Ljuba Tadić” u petak 4. decembra u okviru Beogradskog samita mladih koji organizuje Inicijativa mladih za ljudska prava iz Beograda.

General mrtve vojske nastala je na osnovu proze čuvenog albanskog pisca, disidenta i borca protiv totalitarizma Ismaila Kadarea. Ismail Kadare od 1990. živi u Francuskoj, dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, a od 1996. postao je doživotni član francuske Académie des Sciences morales et Politique (došao je na mesto Karla Popera).

Radnja drame General mrtve vojske dešava se 1960. godine – dvadeset godina posle Drugog svetskog rata. U jedno mesto u Albaniji dolaze italijanski general i sveštenik s namerom da pronađu ostatke svojih zemljaka, vrate ih i pokopaju u otadžbini. Tragajući za mrtvima oni spoznaju besmisao rata i ljudskog stradanja i otkrivaju da ih prati – idući njihovim tragom, ali tražeći sopstvene mrtve saborce – nemački general… Dramatizaciju romana General mrtve vojske potpisao je Jeton Neziraj dramaturg i umetnički direktor Narodnog teatra Kosova.

1. decembar 2009.

USPEH FEDRINE LJUBAVI U MADRIDU

Na uglednom međunarodnom Jesenjem festivalu (XXVI Festival de otoño) pod pokroviteljstvom grada Madrida s uspehom je gostovala predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Sara Kejn Fedrina ljubav u režiji Ive Milošević.

Fedrina ljubav igrana je tri večeri za redom u dvorani Teatra Fernán Gómez (27-29. decembra), a posle drugog izvođenja priređen je specijalan razgovor umetnika i madridske publike. Festivalska praksa je da omogući susrete gledalaca i izvođača kada je trupa manje poznata i budi interesovanje.

Osim Jugoslovenskog dramskog pozorišta na Festivalu je učestvovalo više od trideset pozorišta iz svih krajeva sveta. Festival je 4. novembra otvorila predstava nedavno preminule umetnice Pine Bauš i plesnog teatra koji je vodila (Tanztheater Wuppertal) Kontakthof Mit Damen und Herren ab ’65, a u saradnji s Goethe Institutom priređen je omaž Pini Bauš. Tokom Festivala bogatim programom je obeležena i Uneskova Godina Grotovskog.

Od aktivnih pozorišnih umetnika i trupa predstavili su se Ana Tereza De Kersmaker s dve koreografije, Rosas danst Rosas i The Song, belgijska trupa les ballets C de la B sa delom Ashes, te belgijska trupa Need Company (predstava Isabella's Room koja je na ovogodišnjem MESS-u osvojila Zlatni lovorov vijenac), Alvis Hermanis (čiju je predstavu Sonja videla i Bitefova publika), kao i Sidi Larbi Šekrauiji u saradnji sa Marijom Pahes (predstava Dunas), Plavi zmaj Roberta Lepaža, zatim Kamerni teatar ’55 iz Sarajeva (Helverova noć), Piccolo teatro koji je poverio režiju Goldonijeve Trilogije Toniju Servilu…  Sa završetkom jesenje smotre Madrid već pravi pripreme za Proletnji festival 2010. godine.

23. novembar 2009.

KAKO VAM DRAGO – PREMIJERA ŠEKSPIROVE PASTORALNE KOMEDIJE NA VELIKOJ SCENI  “LJUBA TADIĆ”

Zatečeni smo: nije lako iz sveta novca, moći, politike i pragme ući u zeleni  svet prirode, oslobođenosti, ljubavi, erosa, u pastoralnu engleske renesanse sa svojim konvencijama, legendama, toposima. Nije jednostavno ni proniknuti u to za čim je Slobodan Unkovski tragao u Šekspirovoj komediji Kako vam drago.  Tek u izgnanstvu,  bekstvu sa dvora, u povratku u prirodu, u Ardenskoj šumi, dvorjani i pastiri, nalaze sebe, doživljavaju neku vrstu očišćenja, preobraženja i pokreta od mržnje koja cveta na dvoru, do ljubavi, u svim bojama, koja žari i pali Ardenskom šumom, koja je mesto utopije, sna, fantazije, poezije kojoj ni Šekspir, pa ni Unkovski, osobito i do kraja, ne veruju. Priroda naspram društva, dvor naspram Arkadije, oslobađajuće, pastoralno naspram krutog i zadatog, ljubav naspram mržnje. (…) Ljubav, zanos, ali i ludost, ludorija. Najzad, igra, sve je igra i pozorište, pokušajte da se opustite i da u svemu ne tražite osobiti smisao i značenje. Vreme teče!
Ljubav i vreme, protagonisti su ove predstave.  Ljubav koja nas uzdiže i magarči, zanosi i muči, goni od nemila do nedraga, od zanesenosti do omraze i zločina. Opasna igra, teško razumljiva kao i vreme koje je srce ljubavi i njenog Rečnika. Ljubav, slepa i vidovita, zagubljena u ljubavnoj mitologiji, u svakojakim preterivanjima. Da nas neko ne upita šta je to, čini nam se da znamo šta je ljubav, šta je vreme. Otuda i velik sat kroz koji protagonisti predstave ulaze na scenu koju je sa malo sredstava, ali rečito, oblikovao Miodrag Tabački (…)  Kako vam drago je maštovita, teatralna predstava, ali ujedno i lucidan i duhovit komentar ljubavi kao teatra i teatralnosti, i svekolikog  govora o njoj, u kome se ono o čemu je reč, često gubi i zatrpava.
Ako je svet scena i pozorišta, ovom pozorištu kakvo neguje, ili mu se često priklanja Slobodan Unkovski, zahteva glumce od mašte i inteligencije, kakvi u ovoj predstavi i jesu: Vojislav Brajović kao Frederik, Marinko Madžgalj, Nebojša Glogovac, Nikola Vujović, Nikola Đuričko, Marko Baćović, Boris Isaković, Miodrag Radovanović, Nada Šargin, Sonja Kolačarić, Milena Predić.

„Ljubav, stvarnost i iluzija“, Muharem Pervić, Politika

12. novembar 2009.

ŠVABICA DOBILA GLAVNE NAGRADE NA VRŠAČKOJ POZORIŠNOJ JESENI

Žiri XVII Međunarodnog pozorišnog festivala Vršačka pozorišna jesen u sastavu: Gordana Jošić-Gajin, glumica, Mirjana Markovinović, teatrolog i predsednik Žirija, i reditelj Filip Grinvald dodelio je četiri nagrade predstavi Švabica Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

U obrazloženju Žirija stoji da je Nagradu na najbolju predstavu u celini dobila predstava Švabica zato što se „značajno izdvojila svojim estetskim i umetničkim dometima i tako potvrdila koncept ovogodišnjeg festivala, Magija klasike”. Ana Đorđević je dobila Nagradu za najbolju režiju jer je „suptilnim, preciznim sredstvima i vrhunskom dramatizacijom pripovetke, pomerila standarde uobičajenog pozorišnog čitanja klasike”. Dve ravnopravne nagrade za najbolje glumačko ostvarenje dobili su Marija Vicković koja je „svojom izrazito nadahnutom igrom, a svedenim glumačkim sredstvima, raskošno dočarala naslovnu ulogu” i Radovan Vujović koji je „virtuozno, istinito i mudro, doneo na scenu tragičnu sudbinu Miše”.

Festival Vršačka pozorišna jesen ove godine trajao je od 6. do 12. novembra u Vršcu.

10. novembar 2009.

PREMIJERA PREDSTAVE ZA SADA NIGDE

Premijera predstave Za sada nigde Ane Lasić u režiji Dine Radoman: utorak, 10. novembra u 20.30 časova u Studiju JDP.

Spisatelica Ana Lasić je diplomirala dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1999, a od 2000. godine živi i radi u Sloveniji. Za dramu Gde ti živiš? dobila je godišnju Nagradu „Slobodan Selenić” koja se dodeljuje za najbolju diplomsku dramu. Drama je dobila treću nagradu na takmičenju za najbolje drame ex-YU 2000, koji je organizovao Theater m.b.H. u Beču i bila je pročitana na festivalima „Theatertreffen“ u Berlinu i „Schiller Tage“ u Manhajmu. Gde ti živiš? je objavljena paralelno na srpskom i nemačkom u zbirci drama Schutzzone und andere neue Stucke aus Exjugoslawien (izd. Folio Verlag 2002), a marta 2008. bila je  postavljena u Theater FORUM u Berlinu.
Drama Za sada nigde je na festivalu Borštnikovo srečanje 2006. dobila Nagradu „Dominik Smole“ za najbolji slovenački dramski tekst.

Za sad nigde je predstava o fantazijama, košmarima, realnosti i strahu – strahu od prepuštanja, od samoće, od ljubavi i sreće, strahu od suočavanja sa sobom i svojim mrakom, strahu od (ne)pisanja. Ovo su teme koje su glumci i rediteljka ispitivali i pomoću kojih su gradili predstavu. Ona je kao slagalica koji se ne može do kraja sklopiti, ali svako može da pokuša da je slaže na svoj način.
Predstava je umetnički doktorski rad Dine Radoman, studentkinje Interdisciplinarnih studija scenskog dizajna na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.
U predstavi igraju: Milena Đorđević, Damjan Kecojević i Anđelika Simić.

3. novembar 2009.

URUČENJE NAGRADA

U sredu 4. novembra u 12 sati na sceni Studio Jugoslovenskog dramskog pozorišta biće svečano uručene nagrade za najbolje glumačko ostvarenje na 29. Borinim pozorišnim danima Aniti Mančić za ulogu Jele u predstavi Tako je moralo biti Branislava Nušića u režiji Egona Savina i direktoru Jugoslovenskog dramskog pozorišta Branku Cvejiću za najbolju predstavu na Festivalu  po mišljenju publike koju je osvojila predstava Tako je moralo biti. Nagradu za najbolju glumicu koja se sastoji od plakete i novčanog iznosa dodeljuje Komercijalna banka, a nagradu za najbolju predstavu daje British American Tobaco (BAT).

Prisutnima će se obratiti: Predsednik odbora festivala i Zamenik gradonačelnika Vranja Igor Andonov, direktor Pozorišta “Bora Stanković” Nebojša Cvetković, član festivalskog žirija Bojan Jovanović, direktor JDP-a Branko Cvejić. 

Dodeli nagrade će takođe prisustvovati i članovi Saveta festivala teatrolozi Ksenija Radulović, Ivan Medenica i Željko Hubač. 

29. oktobar 2009.

SVE NAGRADE ZA PREDSTAVU TAKO JE MORALO BITI JDP-A NA 29. BORINIM POZORIŠNIM DANIMA

Predstava Tako je moralo biti Branislava Nušića u režiji Egona Savina dobila je nagradu za najbolju predstavu po oceni publike, a Anita Mančić je osvojila glumačku nagradu za ulogu Jele na upravo završenim 29. Borinim pozorišnim danima (21-26. oktobra 2009).

Publika je predstavu Tako je moralo biti vrednovala ocenom 4,79 (maksimalna ocena je 5). Žiri, u sastavu prof. dr Zoran Dimić, Danijela Jovanović, direktorka Biblioteke, i glumac Bojan Jovanović, u obrazloženju je naveo da je nagrađena glumica „uspela da kompleksni lik iz Nušićevog dela predstavi u svoj svojoj tragičnosti, i u borbi za ostvarenje svojih prava u jednoj patrijarhalnoj sredini“. Glumačka nagrada sastoji se od plakete i novčanog iznosa.

28. oktobar 2009.

Kako vam drago – premijera na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“

Predstava Kako vam drago donosi na scenu JDP-a snažne i suprotstavljene emocije ljubavi i mržnje: rođena braća se mrze pa se vole, sestre koje nisu rođene sestre, vole se kao da jesu. Tu su i ljubavni jadi pastirica, zatim, borba za nasledstvo i strah od gubitka vladarskog trona... Kako vam drago je divna pastoralna, romantična komedija. U njoj ima i urbanog i ruralnog i jedna družina iz šume. U šumi se zamenjuju identiteti, gubi i pronalazi san o sreći, o pravdi, o ljubavi… Kako vam drago Vilijama Šekspira je komad u kome ima puno ljubavi, puno neočekivanih preokreta i pregršt razloga za suze i smeh u publici.

Pastoralnu komediju Vilijama Šekspira režira Slobodan Unkovski, scenograf je Miodrag Tabački, kostimograf Maja Mirković, kompozitor Irena Popović. U predstavi igraju: Vojislav Brajović, Nebojša Glogovac, Nikola Đuričko, Nada Šargin, Sonja Kolačarić, Radovan Vujović, Boris Isaković, Marinko Madžgalj, Marko Baćović, Miodrag Radovanović, Dubravka Kovjanić, Milena Predić, Nikola Vujović…

28. oktobar 2009.

Za sada nigde – premijera na sceni Studio JDP-a

Fantazije, košmari, realnost, i strah... Strah... od prepuštanja, od  ljubavi, sreće, srah od suočavanja sa sobom i svojim mrakom. Beg. Ovo su teme koje ispitujemo i pomoću kojih gradimo predstavu. Otvaramo joj svoje unutrašnje svetove, pozajmljujemo delove sebe, svoje fantazije i strahove. Ona je kao pazl koji se ne može do kraja sklopiti. U svakom delu tog pazla tražimo se, prepoznajemo... Ne postoji ispravan i pogrešan način da se delovi spoje, volela bih da od njih svako sastavi svoju sliku u kojoj će pronaći i deo sebe, svog unutrašnjeg sveta.
Dina Radoman
Autor drame Za sada nigde je Ana Lasić, reditelj i scenograf Dina Radoman, kostimograf Snežana Krejić, kompozitor Ivica Stjepanović, a dizajn svetla kreira Sonja Žugić. U predstavi igraju Milena Đorđević, Damjan Kecojević i Anđelika Simić.

28. oktobar 2009.

Fedrina ljubav gostuje u Madridu

U jeku pozorišne sezone u Madridu po 26. put priređuje se veliki internacionalni festival koji traje četiri sedmice, 4-29. novembra 2009. godine. Jesenji festival (Festival de otoño) otvara Tanztheater Wuppertal Pine Bauš predstavom Kontakthof Mit Damen und Herren ab ’65, a na kraju festivala Jugoslovensko dramsko pozorište igra komad Sare Kejn Fedrina ljubav u režiji Ive Milošević (27-29. XI). Španski mediji posebno izdvajaju učešće Mirjane Karanović u ulozi Fedre, glumice koju poznaju po filmovima Podzemlje i Grbavica.
Na ovom festivalu predstaviće se novim radovima preko trideset trupa, a među njima su i Ana Tereza De Kersmaker s dve koreografije, Rosas danst Rosas i The Song, belgijska trupa les ballets C de la B sa delom Ashes, Alvis Hermanis (čiju je predstavu Sonja videla i Bitefova publika), Sidi Larbi Šekrauiji u saradnji sa Marijom Pahes (predstava Dunas), Plavi zmaj Roberta Lepaža, zatim Kamerni teatar ’55 iz Sarajeva (Helverova noć), Piccolo teatro koji je poverio režiju Goldonijeve Trilogije Toniju Servilu, trupe iz SAD, Argentine, Švajcarske, Vijetnama, Japana, Francuske, Norveške, Austrije, Portugala i same Španije. U toj bogatoj ponudi naći će se ostvarenja čija se žanrovska usmerenja kreću od dramskog pozorišta, rekonstrukcije slavnih klasičnih dela, do cirkusa i akrobatike.

28. oktobar 2009.

Gostovanja, gostovanja, gostovanja…

U novembru Jugoslovensko dramsko pozorište nastavlja s intenzivnom saradnjom s pozorištima iz zemlje i inostranstva.
Novembarski ciklus gostovanja u JDP počeće operom Seviljski berberin u izvođenju Teatro Immagine di Venezia (Italija) na sceni Teatra „Bojan Stupica” 3. novembra. Ovu komičnu operu reditelj Benoa Rolan je postavio u formi komedije dell’ arte. Kazalište iz Virovitice će, takođe na sceni Teatra „Bojan Stupica”, izvesti klasično delo Georga Bihnera Vojcek 26. novembra u režiji slovenačkog reditelja Sama M. Streleca. Sutradan, 27. novembra, Narodno pozorište iz Niša izvešće na Velikoj sceni „Ljuba Tadić” Nušićevu Gospođu ministarku u režiji Dušana Jovanovića reditelja iz Slovenije koji je na scenama JDP režirao Balkanskog špijuna Dušana Kovačevića, Molijer – još jedan život Molijera, Bulgakova i Jovanovića i Hamleta Vilijama Šekspira.
Jugoslovensko dramsko pozorište će imati čak šest gostovanja u zemlji u ovom mesecu. Predstava Švabica Laze Lazarevića u režiji Ane Đorđević gostuje na Pozorišnom maratonu u Leskovcu, Festivalu Vršačka pozorišna jesen i u Valjevu. Volterov Kandid ili Optimizam u režiji Aleksandra Popovskog biće izveden na XIV Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu i u Pančevu, dok će predstavu Hadersfild Uglješe Šajtinca u režiji Aleks Čizholm gledati publika u Lazarevcu.

27. oktobar 2009.

KANDID ILI OPTIMIZAM OSVOJIO SARAJEVSKU PUBLIKU

U ozbiljnoj konkurenciji vrhunskih predstava na 49. MESS-u predstava JDP-a Kandid ili Optimizam našla se na četvrtom mestu po oceni sarajevske publike sa osvojenih 8,71 od mogućih 10 poena.
Na konferenciji za štampu reditelj Aleksandar Popovski izjavio je da ideja da se radi Volterov Kandid potiče od potrebe za postojanošću iluzije, što se može uporediti sa jednim stanjem koje je bilo zahvatilo naša pozorišta u devedesetim, u godinama koje su „u pozorište donele ’surovi realizam’, koji je postao naličje jednoga društva“ i na kome se nismo mogli više zadržavati. Bez obzira što je Volter ironizirao ’najbolji od svih mogućih svetova’, on je ipak dao iluziju da se traga za tim boljim svetom“, zaključio je Popovski.
Kritičar Osman Zukić dao je osvrt na estetski kvalitet produkcije Jugoslovenskog dramskog pozorišta ali i analizu predstave sa društveno-političkog stanovišta bosanske i šire, postjugoslovenske sredine. Prenosimo kritiku u celosti:

Nama je potreban Kandid – prikaz predstave Kandid ili Optimizam Aleksandra Popovskog

26. oktobar 2009.
U vrijeme kada postjugoslavenskim prostorima odjekuju etnonacionalistički glasovi i kada je kič kultura preuzela strateške pozicije iz kojih oblikuje javnu i kulturnu scenu, trebalo je hrabrosti da se postavi pozorišni komad koji će nanovo aktuelizirati Voltairov prosvjetiteljski povik i ironijski šarm. Tako je makedonski režiser Aleksandar Popovski na scenu Jugoslavenskog dramskog pozorišta u Beogradu postavio Voltairov Kandid ili Optimizam koji je izveden u Sarajevu u sklopu programa 49. Internacionalnog teatarskog festivala MESS.
Prosvjetiteljska i ironijska dimenzija Kandida itekako provocira aktuelnu znanstvenu, kulturnu i političku elitu u zemljama nastalim raspadom Jugoslavije, odnosno Kandidov optimizam itekako demaskira narcisoidnost malih južnoslavenskih interkulturalnih zajednica čije će prosvetiteljstvo doći kasnije, nakon srednjeg vijeka. U tom kontekstu, komad „Kandid ili optimizam“ u režiji Aleksandra Popovskog predstavlja pokušaj da se iz jednog prostora koji je opterećen naracijama o velikim kulturnim vrijednostima i viktimološkim naricanjima, potraži spas u Kandidovom optimizmu koji se opet ironijski opire padu estetskih, etičkih i moralnih vrijednosti pojedinca. Međutim, i sam optimizam, kao ontološka kategorija, doveden je u pitanje Kandidovim definiranjem optimiste kao čovjeka koji strasno vjeruje u dobar ishod, iako ga sve oko njega uvjerava u suprotno. Time Popovski, sasvim opravdano, dovodi u sumnju kategoriju optimizma, i njenu funkcionalnost u doba sveopšteg moralnog kraha.
Problem koji nam otvaraju protagonisti u Kandidu jeste pitanje znanja koje je na sceni suprotstavljeno dvjema totalitetima – crkvi kao neupitnoj kategoriji i vlastima kao kreatorima jednog društvenog stanja. Oba su totaliteta predstavljena dvjema figurama: inkvizitorom i guvernerom, s kojima će se Kandid susresti tokom svog putovanja.
U inicijalnim dijelovima predstave, razvijaju se dijalozi između Kandida i učitelja Panglosa. Njihovi razgovori redovno sugerišu i uspostavljaju ironijsku distancu prema naučnom optimizmu po kojem je svijet savršeno organiziran uzročno-posljedičnim vezama i kao takav najbolji od svih svjetova, kako ponavlja Kandid. Ova rečenica, kao svojevrsni lajt-motiv Kandidovog napredovanja, autoreferencira na logocentrizam i dominantni antropocentrizam, postavljajući Čovjeka kao hijerarhijski najvišu instancu živog svijeta, i oholo ignorišući postojanje Drugosti. Dalje, pitanje vjere u svijet kakvim ga doživljava glavni protagonist na sceni ozbiljno je dovedeno pod sumnju tokom putovanja koja se razvijaju kroz predstavu. Tako su u centralnoj priči o Kandidu, koji iz ljubavi prema Kunigundi proputuje svijetom (Holandija, Portugal, Argentina, Eldorado, Paragvaj, Francuska) isprovocirani svi oblici zla koje se razvilo duž povijesne ose (ratovi, inkvizicija, lomače, totalitarizmi, itd.). Ispitujući granice ljudskog nemorala, Kandid biva primoran odreći se svog optimizma, bivajući stalno suprotstavljen padovima velikih Istina (Kunigundino silovanje, klasne razlike koje nadjačavaju prijateljstva, izdaje iz niskih pobuda) te je njegovo putešestvije moguće protumačiti kao sukcesivnu nit čovjekovog etičkog kraha, sve do krajnjeg pada u moralnu kaljužu. Završna scena u kojoj protagonisti obrađuju svoj vrt trijumfuje kao raskid sa utopijama i velikim civilizacijskim pričama koje ovaj svijet učiniše najgorim od svih svjetova. Aleksandar Popovski nije slučajno izabrao Voltairovog Kandida za postavljanje na pozorišnim daskama jer upravo kroz Kandidovu ironijsku nit on prekida odnos sa savremenom južnoslavenskom kulturnom prozvodnjom, koja sebe tumači kao bogomdanu blagodat (ovaj tip ironijskog diskursa provlači se kroz čitavu predstavu, da bi u završnim Kandidovim monolozima poprimio krajnji ironijski otklon, analizirajući sveprisutnu ljudsku zlobu kao fizički problem konstipacije). 
Nadalje, Popovski hoće da isprovocira srednjovjekovne tabue, obrede i rituale koji su konstantno prisutni u postjugoslavenskim društvima, da bi se inkorporirali duboko u kulturološko pamćenje, izlazeći na površinu u vidu malograđanskih ograničenja i samonametnutih, ali potpuno bezrazložnih samica. Čini se kao da cjelokupno postjugoslavensko društvo žudi za figurom prosvjetitelja, te da je srednjovjekovlje stanje svijesti, a ne prevaziđena vremenska kategorija. Jer, nama je potreban jedan Kandid.
Osman Zukić

25. septembar 2009.

Premijera Rasprave – početak nove sezone

Premijera predstave Rasprava Pjera d’Marivoa u režiji gosta iz Rumunije Aleksandrua Darijea je … oktobra na Velikoj sceni „Ljuba Tadić”.

Predstava je nastala u koprodukciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Grada teatara Budva i pozorišta Bulandra (Rumunija). Premijera na Festivalu Grad teatar Budva je bila 28. jula. Tim povodom kritičari su pisali:

„Darijeva Rasprava je(…) gusta anatomija naličja ljudske prirode, prodorno otkivanje iskušenja, slabosti, strasti, teturanja i lomova čoveka, koja nikako ne izneverava Marivoa već ga čini savremenijim, aktuelnijim, beznadežnijim i utoliko podsticajnijim za razmišljanje.“
Ana Tasić, „Bol kao smisao života“, Politika, 4. avgust 2009.

„Iskušenja, ljubomora i osveta se sukobljavaju dok se na sceni vodi borba za trijumf ljubavi(…) Rasprava se može posmatrati i kao priča o Adamu i Evi u „rajskom vrtu požude”, ali i nepristojnosti. To je priča o opasnostima koje nadolaze u mladosti.“
S. Pavlović, „Strasne scene digle temperaturu“, Dan, 30. jul 2009.

Scenograf i kostimograf Rasprave je Oktavijan Nekulaji, kompozitor Irina Dečermić, a u glumačkoj podeli su: Goran Šušljik, Hristina Popović, Anita Mančić, Sonja Vukićević, Suzana Lukić, Maša Dakić, Radovan Vujović, Marko Janjić, Milan Prljeta, Iskra Brajović i drugi.

25. septembar 2009.

Kako vam drago

Orlando napušta svog starijeg brata Olivera koji je prigrabio sav očev imetak. Na dvoboju on izaziva i pobeđuje Fridrikovog rvača koji je oteo zemlju svom bratu Vojvodi Ferdinandu, i u čijoj službi je grabljivi Oliver. Tada se u hrabrog pobednika Orlanda zaljubljuje Rozalinda, ćerka prognanog Vojvode. Orlando mora da beži u šumu pred zlobom svog brata i uzurpatora Fridrika, a za njim beže Rozalinda i njena drugarica Celija, kći Ferdinandova. U šumi susreću prognanog Vojvodu sa svitom, pastiricama i pastirima… Tako počinje komično-porodično-ljubavno-pastoralno-politička, jednom rečju, Šekspirovo Kako vam drago.

Predstavu Kako vam drago režira Slobodan Unkovski, scenograf je Miodrag Tabački, kostimograf Maja Mirković, kompozitor Irena Popović. U predstavi igraju: Vojislav Brajović,  Nebojša Glogovac, Nikola Đuričko, Nada Šargin, Sonja Kolačarić, Radovan Vujović, Boris Isaković, Marinko Madžgalj, Marko Baćović, Miodrag Radovanović, Dubravka Kovjanić, Milena Predić, Nikola Vujović i dr.

25. septembar 2009.

JDP i ove godine učestvuje na MESS-u

Predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta Kandid ili Optimizam po Volteru, u režiji Aleksandra Popovskog, učestvuje na 49. Internacionalnom teatarskom festivalu MESS u Sarajevu, koji ove godine traje 16 – 26. oktobra. U okviru četiri festivalska programa, biće prikazano 25 predstava iz četrnaest zemalja.

Jugoslovensko dramsko pozorište je više puta gostovalo na MESS-u: Fedrina ljubav Sare Kejn u režiji Ive Milošević i U lovu na bubašvabe Januša Glovackog u režiji Veljka Mićunovića 2008, Cirkus Istorija autorski projekat Sonje Vukićević i Skakavci Biljane Srbljanović u režiji Dejana Mijača 2007, Brod za lutke Milene Marković u režiji Slobodana Unkovskog 2006, Hamlet Vilijama Šekspira u režiji Dušana Jovanovića 2005, Molijer – još jedan život Bulgakova, Molijera, Jovanovića u režiji Dušana Jovanovića 2004. i Bure baruta Dejana Dukovskog u režiji Slobodana Unkovskog 2001.

25. septembar 2009.

JDP od jula do oktobra – pregled dešavanja

Jugoslovensko dramsko pozorište je tokom jula meseca učestvovalo na dva letnja festivala sa četiri predstave. Letnja turneja počela je gostovanjem predstave Mletački trgovac Vilijama Šekspira u režiji Egona Savina na IV Festivalu mediteranskog teatra Purgatorije u Tivtu. Mletački trgovac je osvojio Nagradu za najbolju predstavu, koju deli ravnopravno s predstavom Gradskog kazališta „Gavella“ iz Zagreba, San ivanjske noći u postavci Aleksandra Popovskog. Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje poneo je Dragan Mićanović za ulogu Porcije.
Usledila su zatim gostovanja na Festivalu Grad teatar Budva: s predstavom Vide Ognjenović Don Krsto (koja je nastala u koprodukciji JDP-a i Grada teatra Budva 2007. godine), zatim Hadersfild Uglješe Šajtinca u režiji Aleks Čizholm i promocija knjige Biti u pozorištu (Rediteljski stilovi u Jugoslovenskom dramskom pozorištu: Dejan Mijač, Slobodan Unkovski i Dušan Jovanović) Marine Milivojević-Mađarev. Kruna ovogodišnje uspešne saradnje JDP-a i ovog međunarodnog festivala u Crnoj Gori je premijera predstave Rasprava Pjera d’Marivoa u režiji Aleksandrua Darijea. 

Međunarodna gostovanja JDP-a nastavljena su  tokom septembra. Na festivalu „Demoludy“ u Poljskoj posvećenom savremenim dramama sa prostora bivše Jugoslavije koji je organizovao Teatr im. Stefana Jaracza u Olštinu naše pozorište je sa velikim uspehom nastupilo sa predstavama Hadersfild Uglješe Šajtinca (rediteljka Aleks Čizholm)i Barbelo, o psima i deci Biljane Srbljanović (reditelj Dejan Mijač).

Letnje aktivnosti JDP-a završene su izvođenjem predstave Sanjari po drami Roberta Muzila u režiji Miloša Lolića u okviru glavnog takmičarskog programa 43 Bitefa 09.

25. septembar 2009.

Sanjari osvojili Grand prix „Mira Trailović“

Predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta Sanjari Roberta Muzila u režiji Miloša Lolića osvojila je Grand prix „Mira Trailović“ na 43 Bitefu 09, prema odluci međunarodnog žirija u sastavu Patris Pavis (predsednik), Roland Šimelpfenig, Maja Pelević, Vladimir Aleksić, Oliver Frljić. U konkurenciji glavnog Bitefovog programa učestovale su i predstave Sutra (koreograf Sidi Larbi Šerkauji), Plavi zmaj (reditelj Robert Lepaž), Brod za lutke (Ana Tomović), Airport Kids (Lola Arias i Štefan Kegi), Odmor od povijesti (Bacači sjenki, osvojili Specijalnu nagradu), Pisac (Jo Stremgren), Logor (Hotel Modern) i Karl Marks: Kapital, prvi tom (Helgard Haug, Danijel Vecel).
Jugoslovensko dramsko pozorište nagrađeno je Gran prijem Bitefa prvi put 1974. za predstavu Veseli dani ili Tarelkinova smrt (reditelj Branko Pleša) i potom 1991. za Pozorišne iluzije (reditelj Slobodan Unkovski), predstava koja je osvojila i Nagradu Bitefove publike i Nagradu Politike. Nagradu Politike dobila je i predstava Sumrak (reditelj Ježi Jarocki, 1980), a Bitefove specijalne nagradu dobile su predstave Buđenje proleća (reditelj Haris Pašović, 1987) i Lažni car Šćepan Mali (reditelj Dejan Mijač, 1993). 

20. septembar 2009.

UČEŠĆE SRBIJE NA FESTIVALU »DEMOLUDY«

Sinoć je izvođenjem predstave Jugoslovenskog dramskog pozorišta Barbelo, o psima i deci svečano završen Međunarodni festival “Demoludy” posvećen savremenim dramama sa prostora bivše Jugoslavije, a koji je organizovao Teatr im. Stefana Jaracza u Olštinu, nedaleko od Varšave.

Nije tipično za poljsku pozorišnu publiku ali su ovacijama i stojeći dugo pozdravljali ansambl JDP i spisateljicu Biljanu Srbljanović po završetku predstave. Ugledne poljske novine, Gazeta Wyborcza, gostovanje Jugoslovenskog dramskog pozorišta istakle su putem poređenja – našeg teatra s varšavskim Narodnim teatarom, a reditelja Dejana Mijača s najcenjenijim poljskim rediteljima današnjice, Kristijanom Lupom i Ježijem Jarockim. Umetnički direktor Festivala Marčin Zavada podsetio je na konferenciji za štampu da je Mirjana Karanović glumica koju u Poljskoj znaju i vole po filmskoj ulozi u Grbavici, a da je scenografkinja i kostimografkinja predstave Angelina Atlagić radila u više evropskih projekata.

Prethodno veče s jednakim zanimanjem i uspehom kod poljske publike JDP je odigralo predstavu Hadersfild Uglješe Šajtinca u režiji Aleks Čizholm. Kritičarka Ada Romanovska (Nowa Siła Krytyczna) ističe preciznu i promišljenu režiju, posebno izdvajajući glumačku kreaciju Nebojše Glogovca, lik psihički obolelog Ivana, koji je, u krajnjoj tački i metaforički, jedini zdrav u prikazanoj sredini.

Tokom pet festivalskih dana priređena su javna čitanja drama Pad i Supermarket Biljane Srbljanović, za koju je vladalo posebno interesovanje.

Pored Jugoslovenskog dramskog pozorišta na Festivalu “Demoludy” gostovao je Atelje 212 iz Srbije s predstavama Odumiranje i Pomoradžina kora, kao i pozorišta iz Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Predstave i bogat prateći program pružili su priliku ne samo poljskoj sredini da se upozna sa stvaralaštvom u južnim slovenskim krajevima nego i za otvoren dijalog među gostima.

14. septembar 2009.

SANJARI NA BITEFU

Predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta Sanjari po drami Roberta Muzila u režiji Miloša Lolića učestvuje u glavnom takmičarskom programu 43 Bitefa 09, a biće izvedena na svojoj matičnoj sceni Teatar „Bojan Stupica“ 20. septembra u 20 časova. U predstavi igraju Nikola Vujović, Dubravka Kovjanić, Sena Đorović, Goran Jevtić, Feđa Stojanović, Cvijeta Mesić, Radovan Vujović i pijanista Srđan Marković.

Selektori ovogodišnjeg Bitefa Jovan Ćirilov i Anja Suša opredelili su se da program organizuju pod motoom: Kriza kapitala – umetnost krize.
Pored predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Broda za lutke SNP-a, u Bitefovom glavnom programu učestvuju predstave iz Velike Britanije, Kanade, Švajcarske, Hrvatske, Norveške, Holandije i Nemačke.
Predstava Plavi zmaj Roberta Lepaža (Kvebek, Kanada) biće izvedena na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ 16, 17. i 18. septembra, a Karl Marx: Kapital u režiji članova Rimini Protokolla, Helgard Haug i Danijela Vecela (Diseldorf, Nemačka), u istom prostoru 24. i 25. septembra.

14. septembar 2009.

POLJSKA ORGANIZUJE VELIKI POZORIŠNI FESTIVAL SAVREMENE DRAME IZ BIVŠIH JUGOSLOVENSKIH ZEMALJA

Jugoslovensko dramsko pozorište nastupa sa predstavama Haderfild i Barbelo, o psima i deci na Međunarodnom festivalu Demoludy koji se odvija u poljskom gradu Olštinu, u organizaciji Teatra im. Stefani Jarcza, od 14. do 19. septembra.

Festival Demoludy će predstaviti pozorišta iz bivših jugoslovenskih zemalja: Srbije (JDP i Atelje 212), Hrvatske (KUFER – Kazališna udruga frustriranih reditelja), Slovenije (Slovensko mladinsko gledališče, Ljubljana), Bosne i Hercegovine (Kamerni teatar 55), koji će izvesti predstave po delima savremenih dramskih pisaca. Festival će promovisati savremeno dramsko stvaralaštvo i javnim čitanjem drama Biljane Srbljanović, Dušana Kovačevića, Matjaža Župančiča, u postavci poljskih reditelja. Tokom Festivala održavaće se radionice, susreti s autorima i razgovori na temu političke nezavisnosti u savremenom pozorištu i medijima.  

Ideja Festivala je da pripremi prostor za multikulturni dijalog u istočnoevropskim zemljama. Prošlost i nasleđe je samo simbolička tačka odakle treba da iznova počnemo promišljanje našeg identiteta(…) Festival Demoludy je dobra prilika da pokažemo šta sada radimo, i šta imamo da ponudimo jedni drugima. To je takođe prilika da se setimo da mi nismo zatvorena društva, već zajednice ljudi koji žive među ruinama zapadne civilizacije. Zaboravljajući na političke igre, možemo učiti kako da govorimo, kako da komuniciramo putem umetnosti koja je izvan stereotipa i istorijskog resentimenta. Ime Festivala je samoironični gest oslobođen resentimenta. Mi smo otvoreni za sve generacije.
Reč „demoludy“ koja je nekada bila pežorativni naziv za građane bivših socijalističkih zemalja mi koristimo kao gest otpora protiv masovne kulture.

Hadersfild Uglješe Šajtinca u režiji Aleks Čizholm na programu Festivala je u petak 18. septembra, dok će predstavom Barbelo, o psima i deci Biljane Srbljanović u režiji Dejana Mijača biti svečano zatvoren Festival u subotu 19. septembra. Na Festivalu će biti održano i javno scensko čitanje dve drame Biljane Srbljanović Pad u režiji Malgožate Gluhovske (Małgorzata Głuchowska) i Supermarket u režiji Irenuša Janiševskog (Ireneusz Janiszewski).  

7. septembar 2009.

PREMIJERA MARIVOOVE RASPRAVE U BUDVI

Na letnjem festivalu Grad teatar Budva premijerno je izvedena predstava Rasprava Pjera d’Marivoa u režiji Aleksandrua Dariea, jednog od vodećih reditelja današnjice, direktora bukureškog pozorišta Bulandra i predsednika Evropske teatarske unije.

Festivalska publika ovacijama je pozdravila ansambl, a novinski izveštaji i kritike puni su hvale za režiju, scenografiju (Oktavijan Nekulai), muziku (Irina Dečermić) i glumačke kreacije (Goran Šušljik, Hristina Popović, Anita Mančić, Sonja Vukićević, Suzana Lukić, Maša Dakić, Radovan Vujović, Marko Janjić i dr.).

„Sladostrasne, pa i scene razvratnosti između Hristine Popović u ulozi Ermijen i Gorana Šušljika kao Kneza, od početka su podigle temperaturu u gledalištu, u noći prekrivenoj svjetlucavim zvijezdama, koje su fantastično upotpunile scenografiju. Ona je okrutna, erotska i elegantna predstava, kojoj je poseban glamur dao scenograf i kostimograf Oktavian Nekulai, takođe gost iz Rumunije. Tokom predstave osjećao se lepršav stil, koji karakteriše Marivoove komade.“
S. Papović, Dan, 30. jul 2009.

„Radnja nježno tragične komedije koju je Marivo napisao prije dvije stotine godina, a danas se ona pokazuje našom svakodnevicom, smještena je u vjerovatno najkomplikovaniju scenografiju koja je do sada viđena u produkcijama Grada teatara (potpisuje je Oktavian Nekulai, koji je uradio i brilijantne kostime)... Ovakva reakcija i ’nagrada’ budvanske publike, iako je riječ o predstavi koja nije ’tipična’ za produkciju Grada teatra, učinila je tako opravdanim svu medijsku i pozorišnu pažnju koju je Rasprava dobila još od prvih proba u JDP.“
Pobjeda, 30. jul 2009.

„Rasprava Aleksandrua Dariea je predstava zaista osobene rediteljske poetike, visokog stepena estetizovanosti forme, inspirativne metaforike i složenosti značenja, precizne koreografije (Sonja Vukićević), rafinirane, simbolički potentne upotrebe svetla, kao i muzike (kompozitor Irina Dečermić). Predstava daje deromantizovan pogled na ljubav koja se, ovde, prikazuje kao čista fikcija, kao težnja ka neuhvatljivom. Volimo samo one koji nam izmiču, koji nam klize iz ruku kao gomila peska u šaci. Zbog te nestalne, eterične prirode ljubavi akteri predstave cinično predlažu da je odbacimo i da prihvatimo jednokratne strasti, instant avanture koje su konkretnije, racionalnije, verovatno jednostavnije. Taj predlog je, naravno, implicitan poziv na diskusiju. Nije sporno da je ljubav bolna, kao neka otvorena rana, koja, kada zaraste, polako nestaje. No, možda je baš u tom procesu ranjavanja i zarastanja rana smisao naših života.“
Ana Tasić, „Bol kao smisao života“, Politika, 4. avgust 2009.

Beogradska premijera Rasprave planirana je za početak sezone 2009/10, u oktobru mesecu na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“.

7. septembar 2009.

NAGRADE NA FESTIVALU MEDITERANSKOG TEATRA

Omiljena predstava beogradske publike, Šekspirov Mletački trgovac u režiji Egona Savina, dobila je nagradu na IV Festivalu mediteranskog teatra Purgatorije koji se održava u Tivtu. Nagradu za najbolju predstavu Mletački trgovac deli ravnopravno sa predstavom Gradskog kazališta „Gavella“ iz Zagreba, San ivanjske noći u postavci Aleksandra Popovskog. Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje poneo je Dragan Mićanović za ulogu Porcije.

Tokom festivalskih dana od 1. do 20. jula odigrane su i predstave Četvrta sestra („Gavella“, Zagreb), Kasandra (SNP, Infant i MOT, Novi Sad), Trojanke (Cantieri Teatrali Koreja, Leće, Italija), Bogojavljenska noć („Boško Buha“, Beograd) i više dečjih predstava, održano je nekoliko koncerata pod vedrim nebom i otvorene dve izložbe slika.